Pretraži kategorije PRIČE I TEKSTOVI

Zašto ne Japan?


– Ooooo, pa moraš častiti! Divno, stvarno si zmaj. Taj novi posao stvarno super zvuči. – Pa eto… Hvala. Ne mogu da kažem da nisam zadovoljna. To taman dok na jesen sledeće godine ne odem za Japan. – A šta ćeš tamo? – Pa planiram da konkurišem za stipendiju i radim u okviru jednog istraživačkog programa. – Pfff… ma daj. Šta će ti to. Ćuti tu, ovaj posao ti je fenomenalan. Nemoj da razmišljaš o tako nekim glupostima. Čuj, Japan… ***     A zašto ne Japan? Na kraju

Punjene paprike


Jutros je ustala tužna, jer je shvatila da su joj prošle noći smrzle ljubičice. Nije se samoj sebi mnogo svidela kad se vratila od frizera sinoć, pa se samo bezvoljno stropoštala u krevet, ne pomislivši pritom da je tako nešto moguće i da bi bilo pametno zbrinuti ih. Rešila je da kazni sebe tako što će išlere ostaviti na kuhinjskom stolu i umesto njih u torbu ubaciti par mandarina. Ipak, nije odolela a da ne skuva sebi šoljicu onako malo jače kafe kad je stigla na posao. Tešila se da je dobra

Oči samo za tebe


Sećam se priče koju mi je tata ispričao pre par godina. Samo jedne od mnogih koja bi nas navela da se dotaknemo još njih bezbroj. Ranije smo češće umeli da ostanemo tako da ćaskamo i pijuckamo enko lepo vino do kasno u noć, sve dok nam mama u jednom trenutku, onako sanjiva, ne bi pripretila i oterala na spavanje. To dok sam živela s njima. Kasnije se to divanjenje odigravalo tek tokom ponekog vikenda ili praznika. Uglavnom, u jednom od tih navrata, prisetio se poslovne večere koju je

Večito nedovoljno


– Večito nedovoljno lepa. Večito nedovoljno pametna. Večito nedovoljno talentovana. – E, upravo tako.To sam ja. – Ne, mila, pričam ti o sebi. – Ne razumem. – Ništa. Tako je i meni bilo u tvojim godinama. Isto sam tako govorila. – Ma daj, tetka, ti si žena-zmaj! Izgledaš kao avion, publika te obožava, fenomenalna si u tome što radiš, imaš brdo para, živiš život iz bajke… I naši su preponosni na tebe. – Čuj… Nije to uvek tako bilo. Zapravo, zamalo da ne bude uopšte. – A

Odustajem


Rekla je da joj je muka od tog posla više. Da joj bude muka od same pomisli da ujutru kad se probudi, mora opet da se obuče, očešlja, obuje i ode da radi. Da joj je muka od toga što je niko ne poštuje i što je svi prebacuju s noge na nogu, kako ko stigne. „Menjaj.“ – rekla sam joj. „Ali, kako!? Bojim se.“ – plakala je. „Pa, lako. Šalji CV, šalji mejlove, listaj oglase. Pokreni nešto svoje. Ništa nije vredno tih suza koje sad liješ. Nema tih para. A uvek se nađe način i uvek se nađe

Draga Mama


Za sve one koji su me u skorije vreme pitali - da, ja imam i majku. Iznova čitajući svoje tekstove, shvatam da sam je ipak zapostavila. Nije opravdanje kada kažem da su devojčice uglavnom više „tatine“. I da će većina njih mame okarakterisati kao „jedini problem u zivotu“. Ili barem najveći. Ova moja i dalje ume da me izuje iz cipela kad mi podvikne da se ispravim i hodam polako. I da ne nosim toliko velike i drečave minđuše. Da treba da smršam, ne zbog razmera, već radi zdravlja. Da

Jedinstvo iz različitosti


U očima mnogih predstavljali su idealan par. On, sportista i večiti odlikaš, koji se kao klinac odricao dosta toga kako bi uspeo u onome što voli. Njoj je, s druge strane oduvek sve bilo dato. Nikada nije morala da se pomuči. Opet, bila je oličenje dobre devojčice. Slatka, fina, od uspešnih roditelja i sama je izrasla u uspešnu ženu. Neprikosnovenu pravnicu britkog jezika i manekenske figure, koja nije silazila sa štikli, niti kosu sređivala sama. Našli su se nekad tokom faksa. Jedno u

Treba znati šta hoćeš


- Saroooooo! - Molim, moliiiiim!? - Vidi, vidi! Treća sam danas bila na krosu! Vidi mi diplomu! - Bravo mila, svaka ti čast! - Znaš, ja jesam treća, ali oni su mene prvu prozvali! Obožavam je. Mama mi je rekla, da sam je ja rodila, ne bi mogla više da liči na mene. Juče je došla da mi se pohvali, onako sva ponosna, rumena, raščupana, sa duksem zavezanim oko stomaka i blatnjavim patikama. Mala, ljuta, ponosna, divlja i rešena da osvoji ne samo mesto na krosu, nego i ceo svet. Ujutru

O meni

Sara Savčić

Sara Savčić

Francuski tost, a ne samo mala prženica (ne da prženici bilo šta fali), jer zna da će na kraju svaki par očiju bilo koga od nas uvek posmatrati i doživljavati na drugačiji način, bez obzira na to ko smo, odakle smo i šta imali u ovom životu.

Pratimo se na mrežama

Instagram

Lily was here😍
Tom Harrell i nezni saksofonista😍 #nisville2017
Big Band Gverillaz #nisville2017
Iza kulisa finalne veceri #nisville2017 
#press #plezirmagazin #nisville #jazznight #jazzfestival
#nisville2017💓
Ready! #nisville2017 #press @plezir_magazin 
Smaracu na insta stories 😍
Reminder.
Meni kad je mnogo vruce pa ne mogu nesto da jedem (desava se retko, al se desava), obicno rucam nesto sto ne mora da se pece i krcka. 
Kombinaciju pistaca i maslina sam otkrila u jednom japanskom restoranu u Abu Dabiju u Aprilu i jako mi se svidelo.
Jes' da mi fali koktel sa kokosovim mlekom, passion fruit i puuuuuuno leda, al su juice i kafa sa bademovim mlekom (hvala najboljoj sestri @jelisavetasavcic) ovog popodneva sasvim okej. 
@danijelicaaaa hvala unapred na coko pudingu sto zaboravih da nam kupim ipak ja ne mogu toliko zdravo 
#hedonism #summer2017
Ja dan danas.

Prijavite se za najnovije tekstove

Francuski tost na FB