Branislav Mitrović: Voleti je mnogo lepše

Branislav Mitrović: Voleti je mnogo lepše


Mada ga gotovo cela nacija zna kao neustrašivog zlatnog delfina i borca za svaku moguću zlatnu medelju na svetu, zajedno sa ostalim predstavnicima srpske vaterpolo reprezentacije, Bane sa osmehom uvek ističe kako je on pre svega otac i muž, pa tek onda profesionalni sportista. Tako je bilo i pre nekoliko godina kada sam ga prvi put upoznala u okviru humanitarnog kluba čiji je počasni član.
Prošle godine u ovo doba smo razgovarali o receptu za savršene bakine palačinke, omiljenim jelima i crtanim junacima u okviru intervjua za Plezir magazin. Ovom prilikom smo malo proćaskali o ponosu, strahovima, odustajanju i ljubavi, a nije izostavio da podeli i radosnu vest o knjizi u pripremi koja će svoju premijeru doživeti uskoro, s početkom ovog leta.

Uvek je veliko zadovoljstvo razmeniti koju reč i misao sa čovekom koji voli da pomaže drugima, koji veruje da ljubav pokreće sve i koji zajedno sa svojim saigračima nikad ne izneveri da Srbiju predstavi na najblistaviji mogući način ostatku sveta.

 

Koju misao često izgovoriš u sebi?

Ajde, sada!

Do čega ti je najviše stalo?

Najviše mi je stalo do članova porodice. Ukoliko se oni ne osećaju dobro i imaju neki problem, teško da ja mogu normalno da funkcionišem. Tako da najveći deo svoje energije usmeravam na njih, tj. na nas.

Kada si bio najponosniji? Postoji li neki trenutak koji pamtiš kada te je bio stid?

Svi ti uspesi u kojima premašimo sopstvena očekivanja izazivaju u meni ponos, a svoj život planiram i uređujem tako da često do toga dođe.

Mislim da me je poslednji put stid bio u osnovnoj školi. Nakon toga svesno donosim svoje odluke i stojim iza njih, te nemam razloga da se stidim.

Koja su mala zadovostva koja ti nepogrešivo izmame osmeh?

Definitivno je to igranje sa ćerkom i posmatranje njenog odrastanja.

 

 

Photo by: Feher Anna

„Jedno sam shvatio, svi strahovi su u našoj glavi. Jedini način na koji možeš da ih se rešiš, jeste da smelo koračaš kroz njih.“

Po čemu bi voleo da te ljudi pamte?

Voleo bih da me pamte po nekom savetu ili razgovoru koji su vodili sa mnom, a nakon kojeg su postali malo pametniji i bolji ljudi. Volim da pomažem ljudima.

Kako se pobeđuju strahovi? Kako se ti boriš sa svojim i da li pamtiš kada si zbog nekih iskoračio iz svoje zone komfora?

Dugo sam se i ja borio sa strahovima. Jedno sam shvatio, svi strahovi su u našoj glavi. Jedini način na koji možeš da ih se rešiš, jeste da smelo koračaš kroz njih.

Koji osećaj nikada nećeš zaboraviti?

Kada sam postao otac. Nijedan sportski ili poslovni uspeh ne može da zameni taj osećaj.

Čije viđenje sebe uvažavaš? Ko su ljudi koji su ti pomogli da se oblikuješ i postaneš sadašnja verzija sebe?

Pre svega je to mišljenje moje supruge. Verujem da je svojim razmišljanjima dosta uticala na mene i na moje uspehe. Naravno, moram izdvojiti i starije kolege golmane sa kojima sam trenirao, koji su mi uvek davali dobronamerne savete i uz čija iskustva sam i ja brže sazrevao.

Kada bi prekršio zakon?

Kada bi neko povredio članove moje porodice.

Da li je važnije voleti ili biti voljen?

Važno je i jedno i drugo, ali … Voleti je mnogo lepše i više osećanje. Ono je to što nas pokreće i nosi kroz život.

Je li u redu nekada odustati?

Jeste, ali samo onda kada možeš iskreno sebi da kažeš da si uradio sve što si mogao. Tada nemaš za čim da žališ.

Da možeš opet sve ispočetka, da li bi koračao istim putem, ili bi nešto ipak uradio drugačije?

Istim putem, samo bih još sigurnijim koracima koračao. Verujem da bih tako brže putovao.

Šta pevušiš ovog proleća?

Nisam baš nešto muzikalan i ružno zvučim čak i samom sebi kad pevušim, ali ako već moram da izdvojim nešto, neka to bude April u Beogradu, Zdravka Čolića.

Imaš li da podeliš neki lep plan ili vest s dolaskom lepog vremena?

Već duže vreme sa ozbiljnim saradnicima radim na izdavanju knjige koja će govoriti o ljudima, događajima i ishrani koja je promenila karijeru jednog sportiste. Verujem da bi trebala da izađe u junu mesecu. Mnogo se radujem tom događaju.

Šta bi poručio prženici koja veruje da od nje nikada neće biti francuski tost?

Poručio bih joj da mora jače da veruje, ili od nje stvarno nikada neće biti francuski tost.

Photo by: Feher Anna

Možda vam se i ovo svidi

Ostavi komentar

O meni

Sara Savčić

Sara Savčić

Francuski tost, a ne samo mala prženica (ne da prženici bilo šta fali), jer zna da će na kraju svaki par očiju bilo koga od nas uvek posmatrati i doživljavati na drugačiji način, bez obzira na to ko smo, odakle smo i šta imali u ovom životu.

Pratimo se na mrežama

Instagram

Instagram
Instagram
Instagram
Instagram
Instagram
Instagram
Instagram
Instagram
Instagram

Prijavite se za najnovije tekstove

Francuski tost na FB