Ljuma Penov: Važno je da svako ima svest o sebi


Već dugo imam neverovatnu želju da ispečem vrlo posebnu francuski tostiranu priču sa jednom od svojih ljubimica sa naše glumačke scene. Razmišljam već izvesno vreme koji epitet bi je najlepše i najbolje mogao opisati i dočarati, ali nekako mi ništa ne bude dovoljno dobro.
Rad jedinstvene i neprikosnovene Ljume Penov imali smo priliku intenzivno da pratimo i to na više frontova, budući da ova prelepa i pretalentovana dama osim glume, takođe i komponuje, peva, igra, svira i daje veliki doprinos svemu što umetnost jeste.
Prošle godine je vredno radila na rimejku kultnog filma koji je proslavio Evu Ras Ljubavni slučaj PTT službenice, a u ovom navratu sam je našla dok se priprema za lansiranje još jednog filmskog ostvarenja u etar.
Sa velikim zadovoljstvom vas pozivam da u nastavku pročitate inspirišući razgovor sa neverovatnom mladom ženom čiji rad i umetnost treba da slavimo svaki dan.

***

Nešto za početak?

Drago mi je da ste me pozvali da budem vaša gošća i sa osmehom i radošću ću vam odgovoriti na vaša lepa pitanja.

Ispričaj nam priču o tome kako si postala glumica.

Od malena sam pratila predstave i filmove, potičem iz umetničke porodice, pa mi to ništa nije bilo strano, a pre glume kao dete bavila sam se drugim umetnostima. Gluma je kao srž toga svega izronila u meni. Pre glume bavila sam se baletom, plesom, pisala poeziju kao dete, svirala klavir dugo, išla na solo pevanje, imala koncerte, bavila sam se umetničkim klizanjem i gluma je došla iznenada, neočekivano kao skup i izvučena srž iz svega toga. Tada sam znala da sam pronašla sebe. A ne mogu da kažem kako sam postala glumica, jer onaj koji to postaje, on nije glumac.

Postoji li još neka ljubav ili barem simpatija pored glume?

Bavim se plesom, komponujem, sviram klavir, vajam, pevam, kližem, sve to kad imam vremena pored glume. Komponovala sam muziku za predstavu Art Knjaževsko Srpskog teatra u Kragujevcu i za film Žigosana Saše Radojevića, pored toga što sam radila i za dečije projekte. Radim na plesu u grupi i izvan nje, bila sam na nekoliko regionalnih plesnih radionica takođe.

Mali ekrani i veliko platno ili daske koje život znače?

To je nekome možda isto, meni je potpuno drugačije. To su različiti oblici umetnosti i glume, različiti pristupi, odnosi, sredstva, oruđa i sami nastupi u samom sebi, a kamoli pred publikom ili ispred kamere. Po meni su to što i jesu – dve različite umetnosti, scenska i filmska, a u ovom slučaju i gluma, scenska ili filmska.

Pamtiš li najponosniji trenutak do sad? Ima li neki kada si se malo postidela?

Najponosniji trenutak je ipak za mene bio kada sam u Njujorku dobila nagradu za glumu, ulogu u filma Crna Zorica. Umem i da se postidim kao i svaki čovek, a najgore mi je kad nemam da nekome dam pomoć u datom trenutku, to je baš stid, bar za mene i to veliki.

 

Fotografija: Aleksa Jović

 

Šta te je poslednji put slatko nasmejalo?

Često ume da me nasmeje nešto što nikad ne bih ni očekivala, a isto tako i rastuži, nažalost više se rastužujem u ovoj zemlji gde ljudi nemaju dom, gde su deca gladna i tužna oko mene. Tada sebe, pa i njih makar nasmešim mojom malom pomoći, ali ipak za njih i mene vrednom.

Po čemu bi volela ljudi da te pamte?

Kao osobu koja je doprinela umetnosti i po mom humanitarnom radu.

Kako se pobeđuju strahovi?

Pobeđuju se samo osmehom, osmehom možemo sve, osmehom možemo preokrenuti svet ako hoćemo.

Osećanje koje nikada nećeš zaboraviti?

Kada sam prvi put obula stikle, to je bio neprocenjiv doživljaj, odjednom sam postala devojka u svojoj tada još maloj glavi, ali svakako to, taj psiho-fizički čudan osećaj što me je načinio prvi put na taj način ženskim bićem. Inače i dan danas volim da nosim štiklice raznih veličina, mislm da je to odraz prave ženstvenosti, ali nosim naravno i patike i ravnu obuću, ali ipak ređe. Ko zavoli i male štikle jednom, voleće i veće i voleće ih uvek.

Kada bi mogla sve ispočetka, da li bi koračala istom stazom ili bi nešto ipak uradila drugačije?

Pošto sad znam razne prepreke, išla bih samo drugom stazom do istog cilja, nikada drugom za drugačiji cilj.

Da li je moguće živeti od onoga što volimo da radimo?

Kod nas nažalost nije moguće, pogotovo za nas mlade umetnike. Teško je vreme i svaki minut je borba, što nije tako u drugim državama gde sam imala priliku i da radim, a i da boravim. Samo moramo čvrsto napred, ko ima talenat i stoji iza njega uspeće, to mu niko neće moći oduzeti.

Omiljeni slatkiš?

Najviše volim čokoladu i bez nje ne mogu, to je tako. Najviše volim baš crnu, a i belgijske praline kad mi neko donese, nema veće sreće. Pored čokolade obožavam jagode, kada dođe sezona jagoda od njih živim, jedem ih i pravim sa njima razne šejkove, koktele, kolače, torte za moje drage prijatelje, ali najviše volim da ih jedem sirove, onako velike, slatke i sočne. Na proleće sam stalno na pijaci samo zbog njih, ako me neko sretne u prolazu da zna. Neki me čak zadirkuju da sam trebala da se zovem Jagoda, jer to ime zaista postoji, što je divno u suštini.

Koliko je važno šta drugi misle o tome kako živimo i šta radimo? Čije viđenje sebe uvažavaš? Ko su ljudi koji su ostavili traga u tebi i uticali na to da postaneš sadašnja verzija sebe?

Važno je da svako ima svest o sebi gde mu niko ne može tek tako ući, to je retko, ali se vremenom stiče. Tako živim i zato mi nije toliko važno šta će drugi reći, već moji najbliži, kao i ja sama. Naučila sam samu sebe da modifikujem ako se to tako može reći.

A ono što je uticalo da postanem sadašnja verzija sebe ne znam šta bi moglo biti, jer imam puno verzija sebe. (smeh) Glumac ne sme da ima jednu verziju sebe, baznu da, ali unutašnjih tananih treba da ima vrlo, vrlo mnogo.

 

Fotografija: Aleksa Jović

 

Da li je u redu nekada i odustati?

Mislim da nikad ne treba odustati, treba jednostavno slušati svoje srce i ići za njim kao i intuiciju, a intuicija će nam pokazati put.

Preporuka za pogledati/poslušati/pročitati?

Preporučujem ko nije do sada pogledao film Elle Pola Ferhufena u naslovnoj ulozi sa divnom Izabel Iper. Preporučujem za poslušati grupu Kovach ceo album, ali pogotovo pesmu My love, a za pročitati preporučujem za sada pored mnoštva odličnih knjiga, ko nije još pročitao Igraj, igraj, igraj od Harukija Murakamija.

Ko je umetnik življenja?

Onaj ko ume da živi život u svakoj milisekundi, kreira ga, obogaćuje i oplemenjuje emotivno, kreativno, duševno i maštovito.

Kome bi poručila da se malo kultiviše?

Svaka čast izuzecima, ali celom narodu bih poručila da se malo kultiviše, pogotovo mladima, jer na njima svet ostaje, a oni su često baš prljavi u mnogim sferama, treba ih svakako kultivisati, kao i ceo ovaj narod.

Koje planove kuješ za ovo leto i hoćeš li nas obradovati nečim lepim uskoro?

Pripremam novi film ovog leta, a očekujem premijeru filma Aleksandra Saše Radojevića.

Šta pevušiš ovih dana?

Volim muziku uopšte, pogotovo italijansku i francuske šansone takođe. Trenutno mi se vrti Francoise Hardy Je suis moi.

 

Fotografija: Vesna Marić

 

Šta bi rekla tužnoj prženici koja pati za tim da postane francuski tost?

Da brzo stane u red da čeka i bude srećna što će uživati da postane prelepi francuski tost sa slatkim ušećerenim jagodicama svuda po njoj rasutim, nežno, drago i prelepo.

***

Naslovna fotografija: Vladan Janković

Fotografije iz teksta: Aleksa Jović i Vesna Marić

Možda vam se i ovo svidi

Ostavi komentar

O meni

Sara Savčić

Sara Savčić

Francuski tost, a ne samo mala prženica (ne da prženici bilo šta fali), jer zna da će na kraju svaki par očiju bilo koga od nas uvek posmatrati i doživljavati na drugačiji način, bez obzira na to ko smo, odakle smo i šta imali u ovom životu.

Pratimo se na mrežama

Instagram

Vode i secera
💕 #kaleo
#homesweethome
Ponedeljkom obaramo 😎
Slatko kisno nedeljno popodne 🌸
Scena 1: odlazi sa zurke ispred 23.00 nakon sat vremena (izvinite devojke 🌸) Tapa-tapa-tapa-tapa 👣

Scena 2: cuk-cuk! Zdravooooo! Dobro veceeeee! (kez)
-ciko otkljucava vrata-
Izvolite?
Ja se stvarno izvinjavam, znam da ste zatvorili, al' meni stvarno treba torta. Mala, cokoladna skroz. Plus svecice.

Scena 3: juhuuuuu, dobro vece!!! - muk - juhuuu!

Tapa-tapa-tapa-tapa 👣 -kupujem upaljac -
Izvinite gospodjo, da Vas pitam, ove Vase komsije iz cvecare, gde su?

Kako mislite?

Pa otkljucano je a nema nikog.

Otkljucano??? Pa oni su potpuno ludi!

E strava, molim Vas da mi prodate cvece sad.
-dorcol 🌸- Scena 4: sta to radite? (cika taksista)
Namestam iznenadjenje.
A dobro. Pazljivo s tim upaljacem.🔥
Ok vazi. 
Scena 5 - 00.00- Srecan rodjendan 🎈
@jelisavetasavcic 👑
Hvala @musicologysessions sto ste kao i uvek ugostili genijalne muzičare #robertglasper #robertglaspertrio #smellsliketeenspirit
Besne macke!
🌧️🌧️🌧️🌧️
Zato sto sam jedna od onih s polu-burzujskim tendencijama koja 'oce da se uda za hipstera iskljucivo nastanjenog u ili u uzoj okolini Krunske, koja ce da ga vada po koncertnim matineima vikendom, pa da gleda francuske komedije, slusa indie muziku i puno seta starim gradom - zato hvala tebrinjo @hipstadzoni sto si mi kupio knjigu sto sam ti iskukala i tako lepo profilisao 💘 odma' sam na Kalenicu kupila pravo hipstersko cvece da turim na instagram💕 veceras idem na kucnu zurku u nadi da cu da nadjem svog hipstera 💕p.s.srecan ti rodjendan D 🎂
🎧 Elemental: Male stvari

Prijavite se za najnovije tekstove

Francuski tost na FB