Miloš Lukić & Creative Brackets: Pokreću nas snovi, želje i (NE)uspeh



Već duže vreme imam veliku želju da vam predstavim jednu sjajnu ekipu, glavne “krivce” za uređenje ovog mog malog web kutka.

U to ime sam sa Milošem – predvodnikom Creative Brackets tima, pripremila jednu specijalnu francuski tostiranu priču koju vas pozivam da pročitate u nastavku.

Uverićete se da snovi uvek mogu da ožive i na javi ukoliko dovoljno verujete u njih i vredno radite na njihovom ostvarenju. 

 

***

 

Ispričaj nam kako se okupila ekipa Creative Brackets i čime se sve bavi vaš  kreativni tim? 🙂

 

Dugo sam želeo da prenesem priču o našem nastanku i ostavim je pod nekim url-om, ali pored kratkih usmenih spominjanja nikada nije izašla u širu javnost.

Za mene, odnosno nas, ova priča je podjednako bitna kao i svaka naredna, a kako bih je pravilno ispričao, morao bih da počnem od vremena kada sam radio za jednu firmu u centru grada i živeo u stanu sa tri prijatelja iz rodnog grada.

 

Prvi posao

 

To mi je bio prvi posao i prilično je standardna priča. Zaposlio sam se posle fakulteta i polako počeo da gradim karijeru. S obzirom na to da sam za vreme studija već radio freelance poslove znao sam u kom pravcu hoću da idem i šta želim da postignem.

Tada je moja titula bila Web dizajner, i iako se opis posla promenio tokom vremena za mene je to značilo biti “Jack of all trades” u svetu veb sajtova. Tada. Naravno, ovo se podudaralo sa mojom željom i porivom da znam što više o svemu što je IT tako da mi je sve odgovaralo. Zašto da ne, dok si mlad radiš za znanje, a ne platu.

Naravno, uz napredovanje ni plata nije zaostajala pa sam se ubrzo našao u svom stanu što mi je omogućilo bolje organizovanje vremena i jedan drugačiji život.

 

Prvi otkaz

 

Bio sam veoma zadovoljan. No, kao i u svakom poslu, bilo je malog nezadovoljstva, ali se više odnosilo na unutrašnji nemir prouzrokovan ponašanjem pojedinaca, njihovih realnih uloga u firmi i ciljevima kojima je njihov ego težio, ali s obzirom da se nije ticalo mene, fokus mi je bio netaknut.

Tvrdim da je druga najbolja stvar u poslu rad sa pravim ljudima. Kako sam kasnije još više uvideo, kolege, prijatelji, ekipa je razlog zašto su mnogi spremni i da istrpe neke stvari kako bi i dalje bili u okruženju u kom se osećaju dobro.

Tako sam i ja, s tim istim drugovima i kolegama podneo prvi otkaz ikada i polako prešao u drugu firmu koju je vodio dobar drug.

To je takođe bilo i vreme kada je trebalo da odem iz Srbije u Švedsku gde trenutno živim, ali pošto je bilo komplikacija bio sam zadovoljan trenutnom lokacijom.

 

Startap

 

Prelazak u drugu firmu, u tim sa 12 ljudi od kojih sam već poznavao pola, je bila manje više tipična priča o startap kompaniji koju biste želeli nekad da imate ili u istoj radite. Osećaj je bio pravi i nije bilo puno razmišljanja. Znao sam da tu treba da budem u tom trenutku svog života.

Kao tim lider dizajn i veb tima, u timu je bilo još troje ljudi. Naš deo posla možete razumeti i iz naslova titule. Radili smo dizajn i sajtove.

Iako priča ne izgleda kao da se završava loše, zapravo ima tužan kraj, ali u ovom trenutku priče ovo je možda bio i vrhunac cele epohe o najboljem radnom mestu ikada.

Zamislite da ustajete ujutru i da vam se stvarno ide na posao, da jedva čekate da vidite te ljude, da imate sastanke, brainstorming-e, da se ispoljite i zadovoljite svoj umetnički ili programerski duh, postavite koji standard, smislite nešto novo, zaradite dobru platu i stvarno se dobro zabavite, pritom vam niko “ne visi nad glavom”… To je nešto stvarno neverovatno.

Sve je bilo savršeno, život van te poslovne utopije takođe nije bio loš, štaviše bio je odličan.

Bio sam u samom vrhu komandnog lanca u firmi i znao sam sve šta se dešavalo, mada smo se uvek i trudili da sve bude što transparentnije i za druge. Međutim, polako su počeli su da se pojavljuju problemi, zapravo jedan problem koji je i stavio tačku na rad ove firme.

Napomenuo sam da je firma radila kao startup, ljudi koji su rukovodili njom su bili gorepomenuti drugovi, dok su šefovi bili iz Nemačke, a sve su to finansirali investitori koji su želeli da za njih napravimo jednu veoma kompleksnu mobilnu aplikaciju. Da ponovim, cela firma je podignuta na osnovu jednog projekta.

Nakon što je prošlo skoro godinu dana tog sna u javi, razlog zbog kog ova priča nema srećan kraj, zbog kojeg je firma zatvorena, a pola ljudi više ne može da podnese nekolicinu je iz moje perspektive veoma jasan. Ego!

Ego. Škola za neiskusne i budale ponesene iluzijom moći i svojim uverenjima.

Naravno, nije toliko jednostavno, ali priča dobija veliki zaokret. U poslednjih par meseci polovina ljudi iz top menadžmenta ne može ni se pogleda više u lice, poverenje među ljudima opada, ne postoji više ono drugarsko ophođenje već svako pravi neke sulude greške. Transparentnost je jednaka nuli, CTO dobija otkaz, šefovi iz Nemačke se raspadaju, gubimo projekat koji je držao celu kompaniju i naravno – tu nam je skoro kraj. Wow, zar ne?

Ako razumete strukturu kompanije i podele posla verovatno znate da među titulama, uglavnom developeri imaju najveće plate a činilo ih je polovina tima. Recimo, top menadžment, developeri, menadžeri i dizajneri i itd.

Borba je uveliko trajala. Bilo je potrebno nahraniti gladna usta što je značilo za ceo tim da mora da se raspadne od posla. Počeli smo da kidamo i da generišemo neki prihod ali to nije bilo dovoljno, falila je zlatna koka i projekat koji smo izgubili.

 

Kad se setim, postoji jedna slika na kojoj kolega Marko i ja spavamo na lejzi begovima u kancelariji nakon rada cele noći. Nije bilo loše, hakaton, dosta house muzike i kafe da bismo ujutru izgledali kao vampiri ali opet, u rovove se mora kada je opsadno stanje.

 

Marko. Druga strana novčića.

 

Pre nego što su stvari počele da izmiču kontroli na praksu dolazi jedan dečko iz studentskog doma na Karaburmi željan da uči i da ukoliko je to moguće dobije posao nakon prakse.

Upoznali smo se, dobar dečko, dosta smo pričali o praksi i nakon što sam ga ispratio popričao sam sa kolegama o utiscima i preneo svoje zaključke. Pošto sam bio osoba koja je držala praksu i učila regrute sa zadovoljstvom sam hteo da vidim šta ovaj mladić može (Marko je ’92 godište što ga čini 4 godine mlađim od mene).

U to vreme sam delio kancelariju sa dve koleginice (Ivona – dizajner i Jelena – projektni menadžer) i iako nisam imao razloga da se požalim na savršeno društvo, utehu sam neretko pronalazio u muzici preko slušalica da bih izbegao ženska ćaskanja o standardnim stvarima o kojima žene pričaju, ukoliko nisam želeo da se uključim i sam dobrovoljno.

Trebalo mi je pojačanje i tako je Marko primljen u tim.

Ne toliko kasnije, Marko, koji je već tada uveliko radio na živim projektima i bio uključen u tim, davao sve od sebe, bio veoma druželjubiva osoba i dobar prijatelj što je najbitnije, postaje za mene “druga strana novčića” i na putu za najboljeg prijatelja.

“Ono kada se skontate s nekim.”

 

Booking .com

 

U jednom trenutku, u toku sasvim normalnog dana, dobijam mejl od regrutera iz booking.com gde me pozivaju na Skype call s njima. Oduševljen odlazim i prenosim vest svima na koju dobijam tužne, ali i vesele reakcije uz komentare “Nemoj da ideš”, “Da li stvarno razmisljaš o tome?” itd.

Pomalo iznenađen reakcijama  počinjem da razmišljam, ali kako bih saznao o čemu se radi, odgovaram na mejl i potvrđujem Skype call.

Mejl je izgledao ovako:

 

Date: August 21, 2014, 4:04 PM
Name: Magdalena Filipska
Title: Web Designer at Booking.com
Organization: Booking.com
Telephone:
Email: magda.filipska@booking.com

Message: Hi Milos, I just came across your portfolio and I noticed that you had a chance to work on many interesting projects as Web Designer. I was wondering if you'd be interested in joining our team at Booking.com headquarters in Amsterdam? We are looking for well-seasoned Web Designers who can combine creative and technical aspects of this position. We offer competitive salary, full support during relocation, 26 paid days of vacation and possibility to work with creative team of world's top designers. If you would like to hear more about this opportunity, please drop me an e-mail. I’ll be happy to tell you more details about this position! Kindest regards, Magdalena Filipska

 

Posle nekoliko razmenjenih mejlova ugovaramo sastanak za ponedeljak 25. avgust kako bismo se dogovorili i upoznali.

Inače upravo sam shvatio da je danas, na dan kada sam kucao ovaj text, takođe 25. avgust. Tačno tri godine kasnije.

Nakon razgovora, ubrzo sam dobio potvrdu da možemo nastaviti dalje i shvatio sam kako booking.com funkcioniše, tj. način na koji su njihovi developeri radili.

Zapravo, tada su tražili osobe koje su mogle da obavljaju više različitih poslova, kodiranje, malo programiranje i dizajn kako bi mogli da rade A/B testing i to bukvalno za svako dugme na sajtu, a kamoli sekciju. Moj posao bi bio da sam predložim izmene na osnovu analize i analitike i iste primenim i na sajt. Ukoliko se poveća broj konverzija idemo dalje. Veoma zanimljivo!

Šaljem svoj CV i dobijam sledeći odgovor na pitanja:

 

Hi Milos,

Thanks for the CV! I already forwarded it to our Hiring Manager for review and I’ll get back to you in a couple of days with our feedback.

Regarding your questions, I think it’s the best to ask about salary and contract during face to face interview since at that point we will already have overview of your skills. If it comes to relocation, you can count on our full support – we cover travel costs, provide accommodation for the first 2 weeks of your contract and we will issue necessary documents that will allow you to get work permit in The Netherlands.

Please let me know, if you have any more questions.

Kind regards,

Magda Filipska

 

Posao je bio u Holandiji, tačnije Amsterdamu što ovu priču čini još zanimljivijom jer u isto vreme Švedka je destinacija koja me sigurno neće obići.

Ova priča bi verovatno otišla u drugom smeru da sam prihvatio posao. Ostao sam u firmi sa svojim drugovima jer sam mislio da ću tu pronaći ono što sam tražio.

S druge strane, da sam otišao, Francuski tost ne bi imao ovako dobar sajt. 🙂

 

Poniranje

 

Stubovi odnosa u top menadžentu se još uvek nisu zadrmali i bili smo zaista kao musketari. Svi za jednog, jedan za sve!
Kada su se problemi pojavili, ljudi su polako počeli da se razilaze dok nije ostalo samo nas nekolicina. Veb tim je bio poslednji koji će izaći iz firme i polako…ustajanje ujutru je postajalo sve teže.

Postoje pojedinosti o kojima ne bih smeo da govorim, ali sama činjenica da ste ostali bez par dobrih prijatelja i da se takva priča završila je dovoljna da se osećate loše i nezadovoljno.

No, zapravo se i nisam osećao toliko loše. Doduše, kažu mi da sam uvek raspoložen, čak i kada ne treba. Verujem da je tako.

 

Tri ljubavi

 

Nadam se da niste zaspali, ali priči još uvek nije kraj a ovaj deo ne želite da propustite jer se u nastavku govori o ljubavi.

Kako moja verenica Jelena sada voli da kaže, bromance se rodio kada sam upoznao Marka, ali to nije jedina priča o ljubavi. Ova je malo drugačija.

Sećate se Jelene, menadžera u firmi? Da, to je ta ista osoba koja i dalje menadžuje jednim delom mog života. Profesionalna deformacija ili priroda, nisam siguran. 🙂 Kako god bilo, naša priča je pomalo nesvakidašnja i puna uzbuđenja. Kada sam je prvi put ugledao, bio sam privučen i nisam mogao da otresem taj osećaj. Fascinirala me je.

Radni dani su prolazili u skrivanju simpatija od drugih, malih gestova pažnje koje samo mi razumemo do poštovanja radnog prostora i turbulentnog i brzog razvijanja poverenja. Jednostavno, bili smo tu jedno za drugo kada je firma počela da se raspada.

Jelenu spominjem iz više razloga, pored ovog očiglednog. Tokom nekoliko godina iskustva radio sam sa 4-5 menadžera od kojih dosta toga možete da naučite. Od Jelene sam naučio nekoliko ključnih stvari koje mi i dan danas pomažu u poslu.

 

Smirenost, staloženost i skriveni zmaj

Jedina gora stvar kada imate menadžere koji su haotični je kada vam je šef takav. Tako da nijedna solucija nije dobra.

Posmatrajući nju sam shvatio šta znači dobar projektni menadžer koji drži sve pod kontrolom i odaje utisak smirenosti, dozvoljavajući članovima tima da se fokusiraju na zadatke ispred sebe. Naravno, niko nije znao bolje i kulturnije da te postavi na svoje mesto ako napraviš veliku grešku.

 

Odnosi sa javnošču

Ako nekad u životu treba da napišete neki mejl, bilo kakav, nebitno da li treba nešto da opravdate, da ponudite, da se predstavite, da izgrdite i sl. najobjektivnija osoba koja vam može pomoći je ona.

Njeni mejlovi su umetnički rad.

I dan danas koristim tehnike koje sam pokupio a možda najbitnija stvar je da uvek pročitate šta ste napisali, razmislite o poboljšanjima i shvatite da svaka reč znači.

 

Primalac mejla ne može da vidi vašu reakciju, ali može da je pogrešno protumači iz teksta.

 

P.S. Slobodno je cimajte na LinkedIn za posao, nećete se pokajati.

 

Kako su se kockice iskustva slagale, od studenta, freelancera, veb dizajnera do vođe tima postajao sam sve stručniji “Jack of all trades”. Mnogi ne vole ovaj naziv, ali mislim da ukoliko vam je neko to rekao, sigurno imate dosta talenta i znanja.

Freelance poslovi za mene nikad nisu prestajali, uvek sam radio svoje i tuđe projekte, održavao kontake i vodio sebe kao firmu. Bio sam sebi menadžer, kritičar, dizajner, developer itd.

Da se vratimo na priču…

Januara 2015. godine, kako se kasnije pokazalo, samo mesec dana pre izlaska iz firme odlučio sam da je vreme da se upustimo u dalju pustolovinu.

Sa malim ukusom prezira u ustima i to ne na druge, jer i oni su učili i usavršavali se kao i ja, razmišljao sam o budućnosti. Voditi firmu nije lako, to sam razumeo i tada tako da je svima oprošteno za sve greške koje su i koje smo napravili.

 

Smatram da je bitno je kretati se dalje, ne dozvoljavati da te prošlost sputava, već motiviše.

 

Sa dve bitne osobe pored sebe, odlučio sam da ne želim da svoju sudbinu prepuštam u tuđe ruke. Ne želim da se zbog tuđih grešaka dešavaju loše stvari, ne želim greške.

Koliko sam ja bitan za ovu priču, bitan je i Marko bez kog ne bih ni pokrenuo firmu.

Švedska, koja je bila u opticaju u to vreme već dve godine je najzad dobila svoju glavnu ulogu. Otvorili smo firmu u Švedskoj pod nazivom Creative Brackets. Naša vizija i ostvarenje našeg sna je dobilo novo ime, lokaciju i nov početak.

Spomenuo sam tri ljubavi i ukratko sam ih opisao. To su prijateljstvo, emotivni partner i posao ili ako želite drugačije: Marko, Jelena, Creative Brackets.

 

Počeli smo od nule a sada smo ovde


Samo 2,300 reči kasnije, došli smo do drugog dela odgovora na (Sarino) pitanje.

Creative Brackets firma – Mi, bavimo se pružanjem digitalnih usluga na način kojim ćemo pomoći firmi ili pojedincu da ostvari ciljeve 21. veka.

Radimo sa klijentima kao integrisan interni tim na eksternoj lokaciji na izradi veb sajtova i kompleksnijih veb aplikacija, UX i UI dizajnu, izradi mobilnih aplikacija, social marketingu, ali isto tako i održavanju sistema.

S velikim ponosom mogu reći da imamo klijente širom sveta, Google Partneri smo u polju AdWords oglašavanja i od februara ove godine (2017.) smo otvorili i firmu u Srbiji.

Uvek imamo potrebe za novim ljudima i ulogama a dosta sarađujemo i sa drugim firmama i pojedincima tako da je svaki CV dobrodošao.

Ono što nas iz tog razloga karakteriše je da se ne plašimo remote poslovanja. Moguće je i angažovanje od kuće, bitno je da kvalitet rada bude po našim standardima i da klijent bude zadovoljan.

 

 

Budući da vas ima više i da radite sa raznih lokacija, kako funkcioniše vaša saradnja, kako radite i kako se dopunjujete? Da li nekad bude i nekakvih nesuglasnica i kako to prevazilazite?

 

Pažljivo biramo sa kime radimo. Marko i ja smatramo da koliko je bitno kako je posao završen toliko je bitno sa kojim ljudima taj isti posao radiš.

Zapravo je veoma prosto. Svako ko vodi računa o imidžu takođe pazi i sa kojim se društvom druži da ne bi imao suprotan efekat. Tako je isto i sa firmama ili pojedincima. Jedna pogrešna komunikacija ili loš utisak može da napravi problem tako da ceo tim treba da radi kao jedan. Svi se borimo za iste ciljeve.

Ukoliko dođe do nesuglasica, rešavamo ih po principu benefita. Polazimo od toga da li je to benefit za firmu i posmatramo stvari objektivno. Kao što sam spomenuo ego i lične karakteristike nekad treba ostaviti po strani i gledati dalje od svog nosa.

Ukoliko je stvar lične prirode onda je rešavamo tako da svi koji su istim problemom obuhvaćeni budu zadovoljni na ličnoj osnovi, pa makar to imalo kratkotrajan uticaj i na firmu.

Što se tiče dopunjavanja, svaki član tima je osoba za sebe, različita. Iz različitih oblasti, obrazovanja, iskustava tako da se upotpunjujemo.

 

 

Poželela sam da vas ugostim, jer ste stvarno uradili fenomenalan posao u uređivanju ovog mog malog web kutka. Sve je nekako išlo lagano i opušteno i pritom ste stvarno imali sluha i volju da sve što sam zamislila sprovedete u delo. Sa tim u vezi, kakvi vam se klijenti sve javljaju i na koji način ih osvajate? Postoji li neki specijalni recept u pristupu i prepoznavanju onoga šta on tačno želi da dobije od vaše ekipe?

 

Mislim da je naša otvorenost i spremnost da razumemo probleme, ciljeve, a pre svega ljude to što nas deli od mnogih koje znam.

Uslužni posao je posao sa ljudima i iako mnogi smatraju da treba da se ponašaju kao što se Jobs ponašao jer je uspeo ili da se postave kao rok zvezde svog posla, da znaju najbolje, zapravo se tajna krije ne u tome šta vi mislite šta je ispravno, već šta klijent misli o sebi.

Ako bih izdvojio i rekao da je nešto specijani recept, kod nas bi to bila iskrenost, transparentnost i briga kao najbitniji sastojak.

Morate shvatiti da ako vam neko preda posao u ruke, trenutno stanje svog poslovanja kako biste ga unapredili, on je u stvari investirao i za ta poboljšanja mora da se odrekne nečeg jer niko vam neće pokloniti nešto ili nagraditi osim ako ono što su dobili nije znatno vrednije od onoga što su dali.

Briga čini razliku. Strast. Svi mi želimo da se neko ophodi prema nama kako treba.

Takođe, posvećenost detaljima, kvalitet, stručnost. Ove stvari potiču iz toga da vam je stalo. Stalo vam je da nešto izgleda što bolje, da neko bude zadovoljan i slično. To je ono što nas razlikuje.

Pre nekoliko nedelja sam čuo odličnu priču u vezi veridbe i prstenja. Vrti se oko pitanja zašto su ljudi spremni da plate velike količine novca koje možda prevazilaze njihove mogućnosti za dijamantski prsten recimo.

Odgovor je pažnja i potvrda. Ako razmislite, svako ko kupuje prsten razmišlja o tome da je to dugoročna investicija i u tom pogledu ona se isplati, inače zašto bismo davali toliki novac. Ono što zapravo pružate time (ili ono što većina smatra) je pažnja, potvrda da je neko pravi partner za vas i uverenje da vi mislite da ste pravi za njih.

Tako je i u poslu. Mi se predstavljamo klijentu i ukoliko mu odgovaramo, dobijamo projekat.

 

 

Pretpostavljam da vaš posao iziskuje da stalno pratite novine koje se dešavaju u okvirima domena kojim se bavite, ali da opet morate da i sami konstantno budete maštoviti i inovativni, posebno kada je dizajnerski deo u pitanju. Usled svakodnevnih obaveza i raspoloženja, koliko je teško da uvek budete nasmejani i spremni da maštu sprovodite u delo? Šta vas pokreće i inspiriše?

 

Dobro pitanje. Hm…

Niko od nas nije najbolji u svemu i niko od nas ne može da radi sve sam, tako da morate imate podršku tima i biti otvoreni i da nešto naučite, probate nešto novo i pogrešite bez obzira koju titulu nosite. One samo služe kako bismo lakše sagledavali stvari i imali neku jednostavnost i ulogu u svemu.

Raspoloženje ne manjka. Ukoliko ima dosta posla svako je fokusiran i inspiraciju crpi iz ličnog zadovoljstva bilo da se radi o muzici, novom pravcu dizajna koji želi da isproba ili nečem drugom.

Pokreću nas snovi,  Mislim da je to dovoljno reći.

Konkretnije, inspirisali su nas tvoji komentari i mejlovi koje smo dobili. Mislim da više <3 od tebe nismo dobili putem mejlova. Zapravo, svaka pohvala, dobro urađen posao, komentar kolege i standardne stvari.

 

 

Čini se da jako volite svoj posao i da uživate u njemu. Pritom pouzdano znam da ste svojim klijentima dostupni bukvalno 24/7. Koliko je važna ljubav prema onome čime se bavimo i da li vam je nekad teško da istrajete i budete toliko posvećeni pa poželite malo i da se isključite? Kako odvajate poslovno vreme od privatnog, postoji li vreme za odmor i kako ga provodite?

 

Poslovno i privatno vreme, to su dve odvojene stvari?

Mala šala, ali zapravo ukoliko vodite posao i stalo vam je do toga privatno vreme je ono vreme kada ne trebate nikom.

Pretpostavljam da je tako i sa decom. Jedino vreme za sebe je ono vreme kada ne trebate svom detetu. Ali ako volite to što radite, svako vreme je privatno vreme.

Kao klinac i mali geek za kompjutere obožavao sam igrice…pošto su me odvukli od fudbala. Ono što je ostalo od tog štreberčića je da sam ludak za kupovinom gedžeta a ako se desi da uključim neku igru, to je na par minuta jer se setim da bih radije želeo da napredujem u stvarnom životu nego u virtuelnom.

Vreme koje imam samo za sebe provodim napolju baveći se nekim sportom ili hobijem, ali uglavnom to su vikend ture i putovanja, fotografisanje, fitnes ili obilasci rodbine.

Jedan od dobrih prijatelja je skoro počeo da se bavi fotografijom tako da često obilazimo razne gradove i destinacije. Skoro smo bili u Kopenhagenu, prelepo mesto i naravno prestonica LEGO kocki.

 


Osim domaćeg tržišta koje pokrivate, radite dosta i sa strancima. Postoji li razlika u pristupu i prohtevima između ta dva? Postoji li neka posebna saradnja koju biste izdvojili kao uspešnu?

 

Da, mislim da smo pokrili dobar broj zemalja. Pretežno su strani klijenti, ali u poslednje vreme dosta firmi iz Srbije nam se obraća i to je jedan od razloga zbog kojeg smo otvorili firmu i kod nas.

Ne postoji razlika u pristupu, mi smo uvek tu da ponudimo naša rešenja i usluge. Uvek kada pričamo o standardima kažemo “Švedsko a naše”. Gajimo švedsko/svetski pristup sa svima bez obzira odakle dolaze.

Glavna razlika između klijenata je na one koji razumeju i na one skoji ne razumeju ili im nije bitno. Sve zavisi od projekta, ali recimo često se dešava da se posveti određeno vreme edukaciji klijenta i objašnjavanju benefita procesa i slično kako bi razumeli zašto želimo da uradimo nešto na baš taj način i zašto je taj način bolji za njih.

 

 

Kako vaš tim dosta vremena provodi zajedno, što uživo, što online, koliko ste postali bliski? Ima li neka crna ovca među vama, situacija ili anegdota koju bi podelio sada sa čitaocima?

 

Mislim da smo svi veoma slični kao ljudi, osobine koje nas karatkerišu su te da smo dobri i pošteni. Kako delimo pobede i rezultate tako delimo i probleme i zapravo svako je crna ovca za sebe.

Recimo da pojedinci imaju problema sa samopouzdanjem pa ih je potrebno više hvaliti i ohrabrivati do te mere da je potrebno ponoviti “Stvarno!” i do pet puta na pitanje da li smo ozbiljni kada kažemo da je nešto odlično urađeno.

Desilo nam se da je kolega, usred Skype sastanka sa klijentom, uleteo u prostoriju i počeo da psuje ne znajući da je razgovor u toku. Sreća razgovor je bio na engleskom a kolega je bio domaći kočijaš u tom trenutku. Razlog psovki? Pomešali su mu bili porudžbinu za hranu. 🙂

 

 

Šta za tebe lično znači Creative Brackets priča?

 

Mnogo toga. Iako želim da CB postane velika firma jednog dana, mislim da neću prestati da budem uključen ovoliko kao što sam sada jer volim ono što radim. Imaću drugačiju ulogu, ali opet.

Creative Brackets je nastao zbog raznih želja, ali glavni cilj je dostizanje sreće i uživanjem u svakom danu.

 

Kakvi su vam dalji planovi i ambicije? Na čemu trenutno radite?

 

U narednom periodu plan je da se fokusiramo malo više na prodaju trenutnih proizvoda koje imamo i proširivanju tima.

Trenutno radimo sa jednim brendom iz modne industrije, industrije satova, nekretnina, video nadzora čije ste autobuse verovatno viđali po Beogradu nekoliko meseci unazad i pored nekoliko manjih projekata tu su i dalje stalni klijenti sa kojima radimo na konstantnom unapređenju njihovih proizvoda.

Dešavanja možete pratiti na našim mrežama a oni koji žele da ovu priču vide i kroz slike, tu je moj instagram nalog @iammiloslukic.

 

Na kraju, šta bi ti poručio ovoj maloj prženici koja želi da postane francuski tost?

 

Ostani przenica dokle god možeš. Uči i stiči iskustvo da bi kada dođe vreme bila najbolji francuski tost ikada. 🙂

 

Chase your dreams so they don’t turn into a nightmare! #digitalagency #agencylife @iammiloslukic

A post shared by Creative Brackets (@creativebrackets) on

***

Creative Brackets

Websajt: https://creative-brackets.com/
Instagram: @creativebrackets
Facebook: @creativebracketsab
LinkedIn: https://www.linkedin.com/company-beta/6417364/

Miloš Lukić

Websajt: http://miloslukic.com/
Instagram: @iammiloslukic
Facebook: @iammiloslukic
LinkedIn: https://www.linkedin.com/in/miloslukic/

Možda vam se i ovo svidi

Ostavi komentar

O meni

Sara Savčić

Sara Savčić

Francuski tost, a ne samo mala prženica (ne da prženici bilo šta fali), jer zna da će na kraju svaki par očiju bilo koga od nas uvek posmatrati i doživljavati na drugačiji način, bez obzira na to ko smo, odakle smo i šta imali u ovom životu.

Pratimo se na mrežama

Instagram

Vode i secera
💕 #kaleo
#homesweethome
Ponedeljkom obaramo 😎
Slatko kisno nedeljno popodne 🌸
Scena 1: odlazi sa zurke ispred 23.00 nakon sat vremena (izvinite devojke 🌸) Tapa-tapa-tapa-tapa 👣

Scena 2: cuk-cuk! Zdravooooo! Dobro veceeeee! (kez)
-ciko otkljucava vrata-
Izvolite?
Ja se stvarno izvinjavam, znam da ste zatvorili, al' meni stvarno treba torta. Mala, cokoladna skroz. Plus svecice.

Scena 3: juhuuuuu, dobro vece!!! - muk - juhuuu!

Tapa-tapa-tapa-tapa 👣 -kupujem upaljac -
Izvinite gospodjo, da Vas pitam, ove Vase komsije iz cvecare, gde su?

Kako mislite?

Pa otkljucano je a nema nikog.

Otkljucano??? Pa oni su potpuno ludi!

E strava, molim Vas da mi prodate cvece sad.
-dorcol 🌸- Scena 4: sta to radite? (cika taksista)
Namestam iznenadjenje.
A dobro. Pazljivo s tim upaljacem.🔥
Ok vazi. 
Scena 5 - 00.00- Srecan rodjendan 🎈
@jelisavetasavcic 👑
Hvala @musicologysessions sto ste kao i uvek ugostili genijalne muzičare #robertglasper #robertglaspertrio #smellsliketeenspirit
Besne macke!
🌧️🌧️🌧️🌧️
Zato sto sam jedna od onih s polu-burzujskim tendencijama koja 'oce da se uda za hipstera iskljucivo nastanjenog u ili u uzoj okolini Krunske, koja ce da ga vada po koncertnim matineima vikendom, pa da gleda francuske komedije, slusa indie muziku i puno seta starim gradom - zato hvala tebrinjo @hipstadzoni sto si mi kupio knjigu sto sam ti iskukala i tako lepo profilisao 💘 odma' sam na Kalenicu kupila pravo hipstersko cvece da turim na instagram💕 veceras idem na kucnu zurku u nadi da cu da nadjem svog hipstera 💕p.s.srecan ti rodjendan D 🎂
🎧 Elemental: Male stvari

Prijavite se za najnovije tekstove

Francuski tost na FB