Hit dana: Slučajno je obavezno


 

Tokom studija, na jednom od predavanja, saznala sam japansku izreku koja kaže – slučajno je obavezno.

U tom trenutku mi to nije baš bilo toliko jasno, a ni važno, sve do posle izvesnog vremena kada se u mom životu ponovo pojavila jedna devojka koja se zove na slovo D.

Kažem ponovo, jer smo se mi na neki način i ranije znale, tačnije, ja sam i te kako znala za nju.
Ona je starija od mene i u muzičkoj školi mi je bila apsolutni idol. Devojčica koja je ubirala najveće aplauze i koju je publika znala i po nekoliko puta da vrati na bis. Nikada nisam smela da joj se obratim, ne zato što je bila nadmena niti bilo šta tome slično, baš naprotiv, uvek je bila onako lepa, s rumenim obrazima i širokim osmehom. Nego, prosto mi se nije dalo, bila sam mnogo stidljiva.

Elem, kako je nakon završene škole svako uzeo neki svoj pravac u životu, nikada kasnije nisam saznala šta se sa njom desilo.

Sve do trenutka kada nas je obavezna slučajnost opet nanela jedna na drugu dok smo bile na studijama. Obe smo upisale istu studijsku grupu, naravno ona je tada već bila na master studijama, ali opet, budući da sam ja slučajno zaokružila tu grupu na prijemnom (ovaj detalj je stvarno priča za sebe), kakve su šanse bile da je baš i D. (naravno, ona ju je namerno zaokružila) isto to uradila nekoliko godina pre mene, a da ja za to nisam znala?

Shvatili ste šta je pisac ovim hteo da kaže, dakle slučajno znači OBAVEZNO, odnosno one uopšte nisu slučajne.

Od tada se D. i ja super družimo i imamo neke svoje male dnevne rituale, pomalo retro i za koje se nadam da se neće ljutiti ako ih budem podelila sa vama.

 

Bez obzira na fakultet, nekako sam uvek osećala da je link koji nas povezuje zapravo naša prva ljubav – muzika.

Jednom se tako rodila ideja da svaka od nas jedna drugoj mejlom šaljemo po jedan „hit dana“.
Rekoh malopre retro, jer kao prvo, danas kada kažeš da se dopisuješ sa nekim preko mejla, pogleda te kao da si rekao golub pismonoša. Drugo, zbog ovog „hita dana“, koji je stajao u nekom gornjem levom/desnom uglu TV ekrana (zavisi od kanala do kanala) tamo nekad devedesetih recimo.

Neverovatna je stvar koliko je muzika nešto stvarno posebno i koliko jedna pažljivo birana numera koja te tako dočeka ujutru, može da oplemeni taj ceo dan, da te oraspoloži, nasmeje, zamisli ili navede da se setiš nekih drugih ljudi, stvari i situacija. Sve to može da uradi samo jedna malena pesma iz prijemnog sandučeta.

Dok pišem ovo, uporno razmišljam koju bih ja mogla da vam poklonim danas.
Znam da je ovo tekst dobrodošlice i da bi shodno tome moj hit sada trebao da bude mnogo moćan i grandiozan.
Ipak, odlučiću se za nešto malo suptilnije i nežnije, te moj izbor pada na gospođicu koja je nedavno gostovala u okviru Musicology Festivala na intimnoj i utoliko divnijoj Bitef Barcafe sesiji – Hindi Zahru.

Na stranu to što mi je sve vreme pevušila dok sam bila u najvećim pripremama za otvaranje Francuskog tosta, mislim da je time nekako i oplemenila početak cele ove priče i dala joj tu posebnu notu za kojom sam nesvesno tragala.

Pozdravljam vas sada uz svoj mali hit koji sam, ne sumnjajte prosledila i D. na slušanje. Ukoliko već niste, nađite i vi sebi nekoga s kim možete da budete pomalo retro i prozborite jedinim univerzalnim jezikom u svetu. Ne znate koji je? Pa da vam pomognem onda malo. Počinje na slovo M.

Možda vam se i ovo svidi

Ostavi komentar

O meni

Sara Savčić

Sara Savčić

Francuski tost, a ne samo mala prženica (ne da prženici bilo šta fali), jer zna da će na kraju svaki par očiju bilo koga od nas uvek posmatrati i doživljavati na drugačiji način, bez obzira na to ko smo, odakle smo i šta imali u ovom životu.

Pratimo se na mrežama

Instagram

Instagram
Instagram
Instagram
Instagram
Instagram
Instagram
Instagram
Instagram
Instagram

Prijavite se za najnovije tekstove

Francuski tost na FB