Oči samo za tebe


Sećam se priče koju mi je tata ispričao pre par godina. Samo jedne od mnogih koja bi nas navela da se dotaknemo još njih bezbroj. Ranije smo češće umeli da ostanemo tako da ćaskamo i pijuckamo enko lepo vino do kasno u noć, sve dok nam mama u jednom trenutku, onako sanjiva, ne bi pripretila i oterala na spavanje. To dok sam živela s njima. Kasnije se to divanjenje odigravalo tek tokom ponekog vikenda ili praznika.

Uglavnom, u jednom od tih navrata, prisetio se poslovne večere koju je upriličio direktor njegove firme u Kanadi. Još uvek je bio samac, željan novih podviga i avantura, sa vijugama naštelovanim trista na sat i očima kao na žaru.

U moru ljudi koji su te večeri prisustvovali „event-u“, dakle preduzetnika, direktora, kolega, pa njihovih žena, svi različitog porekla, nacionalnosti, rasa, čak i mešavina od nečega navedenog, pažnju mu je privukao jedan sto levo, tridesetak metara od njegovog.

***

Za njim je sedela jedna divna dama srednjih godina, lepa žena podignute kose, krupnih očiju, crvenih usana i noktiju i izuzetno pravog držanja. Do nje je prepoznao svog kolegu, te se ispostavilo da je dotična dama – njegova supruga.

Moj tata inače ne preferira crvenu boju kad su udate žene u pitanju. Oduvek je bilo tako. Ne znam, verovatno jer privlači isuviše pažnje, ne uvek one pozitivne. Bilo kako bilo, za neko čudo, na njoj mu ta boja nije zasmetala. Zaintrigiran tom činjenicom, nastavio je još malo da posmatra ovaj srednjovečni bračni par. Ona je, kaže, sve vreme imala oči samo za njega. I ne, to nije ličilo na scenario gde joj on, ne daj Bože, kući preti i zlostavlja, pa kada su negde napolju u društvu, od straha ne sme da pisne. Ne. Njen govor lica i tela, otkrivali su nešto sasvim drugo.

Kada bi uspeli da se posvete jednom drugom uz jelo, on bi joj nešto šapnuo, a ona bi ga pogledala onako malo ispod obrva, pa se osmehnula. On bi joj kažiprstom blago pomilovao nos, ona bi njega onako ovlaš poljubila u bradu. Ali, kad bi im se za stolom pridružio još neko, gospođa bi se učtivo pozdravila i dok bi njen čovek vodio razgovor sa pridošlim sagovornikom, ona bi se zanimala jednim malenim mačetom koji se cele večeri šetao po sali. Valjda je i životinju privukla ta njena pojava, te je nekako sve vreme suptilno tražila način da se približi upravo tom njihovom stolu i umiljava, radujući se dobijanju njene pažnje. Polako, bez žurbe, uspela je da se ukotvi pored nogara stola i strpljivo sačekivala svaki komadić hleba, među tim divnim crvenim noktima koji bi joj gospođa udelila. Zadovoljno mašući repom levo-desno, gladeći gotovo prozirnu kožu njenog uzdignutog risa.

 

 

Nešto kasnije, supružnici su nekim čudom ostali sami za svojim stolom i gospodin je napokon uspeo da završi jelo. Odloživši pribor nakon poslednjeg zalogaja, među prstima je počeo da okreće stalak od čaše s vinom. Ona je tada polako ustala sa svoje stolice. Pažljivo gladeći obema rukama, spustila je malo podignutu suknju nakon sedenja. Suptilno je prešla pogledom preko dekoltea da proveri je li sve prigodno i na mestu. Prstima leve ruke, ćušnula je neposlušni pramen ispod visoke punđe. Pogled uperila ka praznom podijumu. Svirala je lagana muzika. Neki bluz, na primer.

Koračala je polako i bez žurbe, spontano, ali s namerom. Kao njen mali prijatelj s kojim se igrala malopre, dok je njen čovek samo nemo posmatrao uz poneki srk iz čaše. Ko bi gledao sa strane, isprva bi se zbunio. Šta je to sad ona smislila, i kuda se uputila?

Nakon nekoliko taktova i koraka, lagano se okrenula. S rukama na bokovima, izbačenom bradom, sa sve rupicom i prgavim smeškom, cupnula je, dvaput levom štiklom o pod.

On je odložio svoju čašu, otresao salvetu s krila, ustao i krenuo ka njoj. Oboma pogledi, ni levo, ni desno. Fokus. Kada se našao tik ispred nje, lagano joj je uzeo levu ruku i spustio na svoje desno rame, a zatim svoju desnu stavio na njen levi bok. Prsti druge ruke su im se upleli i stopili u jedno. Zaplesali su. On je vodio, a ona ga je pratila. Lagano i bez žurbe. Kao da imaju vreme samo za sebe. A zapravo su ga i imali. Sami su ga stvorili.

„I sad vidi“, kaže meni tata – „Šta je meni tada kao momku bilo interesantno? Ti nisi među njima mogao da spaziš ni trunku ljubomore! Samo beskrajno poverenje i osećaj da oni zaista uživaju jedno u drugom. Svi ostali su bili nebitni. Oni su sebi stvorili svoj neki mali svet kojeg je, očito, retko ko i retko šta moglo da potrese. Često sam se prisećao te scene kada sam počeo i sam da razmišljam o braku.

A tebi kao devojci i mladoj ženi kažem, da kada si u ljubavi ničeg lepšeg nema od toga kada imaš oči samo za tog jednog. Ni tebi, ni njemu, ni svima koji vas vide. E, to je prava stvar. Tako da, kada ti se to desi, poslušaj me. Smiri pogled i imaj oči samo za njega. I naravno, biraj tako da i on ima oči – samo za tebe.“

Možda vam se i ovo svidi

Zašto ne Japan?

Punjene paprike

Večito nedovoljno

Ostavi komentar

O meni

Sara Savčić

Sara Savčić

Francuski tost, a ne samo mala prženica (ne da prženici bilo šta fali), jer zna da će na kraju svaki par očiju bilo koga od nas uvek posmatrati i doživljavati na drugačiji način, bez obzira na to ko smo, odakle smo i šta imali u ovom životu.

Pratimo se na mrežama

Instagram

Vode i secera
💕 #kaleo
#homesweethome
Ponedeljkom obaramo 😎
Slatko kisno nedeljno popodne 🌸
Scena 1: odlazi sa zurke ispred 23.00 nakon sat vremena (izvinite devojke 🌸) Tapa-tapa-tapa-tapa 👣

Scena 2: cuk-cuk! Zdravooooo! Dobro veceeeee! (kez)
-ciko otkljucava vrata-
Izvolite?
Ja se stvarno izvinjavam, znam da ste zatvorili, al' meni stvarno treba torta. Mala, cokoladna skroz. Plus svecice.

Scena 3: juhuuuuu, dobro vece!!! - muk - juhuuu!

Tapa-tapa-tapa-tapa 👣 -kupujem upaljac -
Izvinite gospodjo, da Vas pitam, ove Vase komsije iz cvecare, gde su?

Kako mislite?

Pa otkljucano je a nema nikog.

Otkljucano??? Pa oni su potpuno ludi!

E strava, molim Vas da mi prodate cvece sad.
-dorcol 🌸- Scena 4: sta to radite? (cika taksista)
Namestam iznenadjenje.
A dobro. Pazljivo s tim upaljacem.🔥
Ok vazi. 
Scena 5 - 00.00- Srecan rodjendan 🎈
@jelisavetasavcic 👑
Hvala @musicologysessions sto ste kao i uvek ugostili genijalne muzičare #robertglasper #robertglaspertrio #smellsliketeenspirit
Besne macke!
🌧️🌧️🌧️🌧️
Zato sto sam jedna od onih s polu-burzujskim tendencijama koja 'oce da se uda za hipstera iskljucivo nastanjenog u ili u uzoj okolini Krunske, koja ce da ga vada po koncertnim matineima vikendom, pa da gleda francuske komedije, slusa indie muziku i puno seta starim gradom - zato hvala tebrinjo @hipstadzoni sto si mi kupio knjigu sto sam ti iskukala i tako lepo profilisao 💘 odma' sam na Kalenicu kupila pravo hipstersko cvece da turim na instagram💕 veceras idem na kucnu zurku u nadi da cu da nadjem svog hipstera 💕p.s.srecan ti rodjendan D 🎂
🎧 Elemental: Male stvari

Prijavite se za najnovije tekstove

Francuski tost na FB