Marijana Knežev: Za opstanak je važno da ne čekamo da se život prilagodi nama


Postoje ljudi čiju lepotu nikako ne uspeš lepo da opišeš rečima. Za mene je ovakva jedna posebna osoba mlada slikarka iz Novog Sada – Marijana Knežev. 

Posmatrajući njen rad gotovo možete da čujete zvonak smeh uz koji je slagala kolaže u čudesnim bojama. 

Veliko je zadovoljstvo bilo ugostiti ovu mladu damu, čijoj se izložbi na jesen jako radujem. Bez daljeg odlaganja, pozivam vas sada da pročitate odgovore moje sagovornice na koje sigurna sam nećete ostati ravnodušni i neinspirisani, već ćete odmah poželeti da zasučete rukave i zagnjurite u još jednu novu neverovatnu životnu avanturu.

***

Nešto za početak? 🙂

Ćao, draga Saro! Izuzetno mi je drago što imam priliku da budem deo Francuskog tosta, tako jedinstvenog i čarobnog, gde se već prilikom njegovog spremanja kod dodavanja jaja, mleka, sa cimetom i medom, odmah vidi da se nespojive stvari sjajno slažu, ako je kombinacija prava. Tako i ovde kod tebe spoj različitih igara reči daje jedan poseban utisak i hvala ti na tome. Evo malo šećera u prahu da budu slađi samoglasnici, zarezi i tačkice (da ne kažem tufnice).

Ispričaj nam priču o tome kako si se zaljubila u slikarstvo.

Kada posmatram čitavu situaciju sada iz ovog ugla, mogla bih reći da sam zaljubljena u igru, za mene slikartsvo predstavlja igru koju kao odrasli često zanemarujemo, iako je ona u detinjstvu bila naša osnovna „obaveza“, nešto što nas je oformilo kao ličnosti, što je davalo smisao svakom našem danu, a koju nikako ne bi trebalo da zapostavimo. Moja druga ljubav su boje, divim se njihovom postojanju, delovanju na ljudsku psihu, pa čak i ljudsko zdravlje. Za mene su boje čudo! Kad spojim te dve ljubavi, nastaju slike. Momenat koji je odlučio da se bavim kolažom, bio je kad sam imala devet godina i kada nam je otpala pločica u kupatilu. Tad sam umesto monotonog kvadrata sa sivim malterom vratila novu obojenu, gde je umesto trave bio zalepljen zeleni čaj, a nebo oslikano lakom za nokte, pa zamislite samo da je stvarno tako.

Postoji li još neka ljubav ili barem simpatija pored slikanja?

Postoji nekoliko. Otkriću vam moju sa kojom se „grlim“ naročito leti. Neverovatno volim vodu. Za mene reke i mora predstavljaju izvor enegrije, gde ako se dublje zagledamo možemo da vidimo smisao i tok života. Mene to ne čudi,  s obzirom da svi pre nego što se rodimo, plivamo u vodi majčine utrobe, dakle to je nešto sa čime se prvo susrećemo, naše prvo iskustvo i naša prirodna potreba, ali ne misle svi tako. Divim se moru, njegovom prostranstvu, boji, mirisu, neverovatnim nijasama plave, podvodnom svetu koji je tako čaroban! Treba samo tražiti i pažljivije gledati, ljubav je na svakom koraku.

 

„Pod morem“ 30 x 40 cm – Marijana Knežev

 

Zaintrigirala me je tvoja fascinacija kolažom i rad u okviru istog. Šta za tebe predstavlja ova forma izražavanja?

Za mene kolaž predstavlja slobodu. Najvernija sam mu kao tehnici i daje mi nepresušan izvor inspiracije zbog toga što mi uvek deluje nedovoljno istraženo. To je ta magija koja nas spaja.

Pamtiš li najponosniji trenutak do sad? Ima li neki kada si se malo postidela?

Ponosna sam na svaki svoj lični uspeh kojim sam uspela da oplemenim sebe, učinim uspešnijom, a da pritom nikoga ne ugrozim. Mislim da je to velika stvar. Što se tiče stida, svi verovatno imamo neka ponašanja za koja smatramo da nisu trebala da se dese, međutim zaista se uvek trudim da delujem u okvirima sebi postavljenih moralnih, dostojanstvenih i ljudskih načela, protiv kojih ne mogu. Prvo treba biti dobar čovek, pa onda sve ostalo.

Po čemu bi volela ljudi da te pamte?

Svako će zapamtiti ono što sam želi da vidi. Nastojim da ostavim utisak dobre osobe, moja priroda je takva da sam nasmejana, uvek optimističnog pogleda i prirodna i to se oseti jer se sa samo takvim ljudima i druzim. Danas je popularnije imati nadmeni stav, biti uobražen i sa veštačkim grimasama na fotografijama, ali mene to ne zanima. Mišljenje moje okoline mi je bitno, ljudi u čijem sam okruženju, ostalo nije relevantno. Ovde bih se složila sa mišlju da čovek koji je dobar sa svima, u suštini nije dobar čovek.

Kako se pobeđuju strahovi?

Tako što se suočimo sa njima. Prirodno je da imamo strahove jer se nismo naučeni rodili, ali kroz bavljenje njima i borbom, shvatamo kako oni od desetospratne torte postaju puslica, na kraju mrvica, možda baš Francuskog tosta, i onda shvatimo da je to iskustvo možda bilo teško za varenje, ali da na kraju ima sladak ukus, jer smo izašli kao pobednici.

 

„Štrik“ 30 x 40 cm – Marijana Knežev

 

Osećanje koje nikada nećeš zaboraviti?

To su osećanja kada sam u sebi bila vrlo dobro svesna da sam uspela uz Božiju pomoć. Verujem u moć molitve i podnošenja žrtve, kao i da ne možemo sve sami, a bilo je nekoliko trenutaka gde sam to osetila. To blaženstvo i osećaj da je „neko i nekako“ uz vas, da vas sluša, zaista ima dejstva izvan naših poimanja sveta. Neko gore vodi precizno računovodstvo i knjiži naša delovanja ovde, tako da zaista mislim da svako na kraju dobija po zasluzi.

Kada bi mogla sve ispočetka, da li bi koračala istom stazom ili bi nešto ipak uradila drugačije?

Mislim da bih, jer ne umem drugačije. Svako od nas ima svoju prirodu, koja je rezultat istorijskog nasleđa, gena, stanja uma i duše i protiv toga se ne može. Jedino da sam rođena pod sasvim drugačijim okolnostima, tad bih bila prilagođena njima, to je tako.

Da li je moguće živeti od onoga što volimo da radimo?

Zavisi, i kako za koga. Ja sam svesno izabrala da mi bavljenje umetnosti bude hobi, i povremeni izvor prihoda, a ne izvorni. Meni to tako odgovara, jer imam interesovanja za više oblasti. Mislim da je važno da čovek ima hobi, da to nema veze sa prihodima, jer samo tako može ostati autentičan i osoben u svom radu, u suprotnom se mora povlađivati ukusu mase, koja je u stvari neukus. Borba za pravdu i pomaganje ljudima u tom smislu su moja još jedna ljubav.

 

Katarina Milačić Photography

 

Omiljeni slatkiš?

Gde to pitanje, možda bude najduži odgovor! Hahah, šalim se, ali i ne. O-bo-ža-vam slatkiše! Idemo redom, taman ako neko ne zna šta da pravi za vikend, možda ovde pronađe inspiraciju. Što sam starija, sve više volim torte i one definitivno zauzimaju prvo mesto. To su Saher torta, Čiz kejk, Švarvald torta, čokoladna „Mira Banjac Torta“ iz čuvene novosadske poslastičarnice „Vremeplov“, inače to je jedina priznata torta koja nosi ime po glumici, i još neka sa orasima (moja tata inače ne priznaje nijednu tortu za pravu tortu ako nema oraha, tako da mi kad idemo u svadbu, rođendane i slično, uvek nosimo tortu sa orasima, da znaju budući domaćini).

Koliko je važno šta drugi misle o tome kako živimo i šta radimo? Čije viđenje sebe uvažavaš? Ko su ljudi koji su ostavili traga u tebi i uticali na to da postaneš sadašnja verzija sebe?

Kao što sam malopre pomenula, najiskrenije smatram da treba uvažavati mišljenje ljudi iz naše okoline i onih sa kojima provodimo najviše vremena. To je svakako mišljenje naših roditelja, braće, sestara, i šire rodbine, u zavisnosti od toga koliko smo bliski, zatim prijatelja, ljudi sa kojima radimo, sarađujemo svakodnevno. Važno je da se u njima prepozna dobronamernost i da se tako i tumači bilo koja kritika, jer samo kritika od takvih ljudi može biti konstruktivna. Na polju umetnosti sam dosta naučila od mog mentora Zorana Gašija, za sve drugo su zaslužni moji roditelji, brat, tetka, teča, na poslovnom planu moj principal, izuzetna žena sa kojom radim, moji prijatelji, dakle ljudi do kojih mi je stalo.

 

„Anima Kolora“ 50 x 30 cm iz ciklusa slika „Koloristički Ujedi“ – Marijana Knežev

 

Da li je u redu nekada i odustati?

Jeste, u redu je. Odustati treba ako vidimo da konačni cilj nema smisla i ako na putu do njega više puta uvidimo prepreke protiv kojih jednostavno ne možemo, bilo svojom voljom ili nekom višom silom, po meni to nije greška. Greška je ne priznati sebi kako realno stvari stoje i biti neprilagodljiv. Imam običaj da kažem kako je za opstanak izuzetno važno da ne čekamo da se život prilagodi nama, već mi životu. U tom pravcu treba gledati.

Preporuka za pogledati/poslušati/pročitati?

Za pogledati preporučujem film „Ponoć u Parizu“ od Vudija Alena, za istinske ljubitelje filma i umetnosti uopšte. Što se tiče pesama, predložila bih da se posluša ponovo Luz Kazal (Lus Casal) i oseti neponovljiva magija muzike i njenog glasa, za pročitati – to je knjiga „Mandolina Kapetana Korelija“, definitivno moj letnji favorit.

Gledajući tvoje fotogafije, primetila sam da voliš transformacije i da uspevaš vrlo uspešno da se maskiraš u Merlin Monro, Fridu Kalo… Možeš li nam nešto više reći o tome, otkud ta ideja i talenat?

Hvala na lepom komentaru. Jeste, uživam da ispratim svaki maskembal i bar jednom godišnje postanem javno neko drugi. Za mene je opet to deo igre, kojoj sam posvećena do kraja kao i svemu što radim i to se onda i primeti. Zaista volim da se igram sa svim mogućnostima koje postupak maskiranja pruža, mene to ispunjava i osećaj kad nas nekoliko ide maskirano u sasvim druge ljude je zasta posebno iskustvo. Prošle godine sam bila Ejmi Vajhaus, koja je bila u društu „Devojke sa Bisernom mindjušom“, Odri Hepbern, Mini Maus, nije li to više nego interasatno?!

 

Marijana Knežev kao Frida Kahlo, čuvena meksička slikarka

 

Kome bi poručila da se malo kultiviše?

Onima koji imaju enorman uticaj na širi auditorijum, jer su to ljudi koji ipak svoj model ponašanja prenose i na druge. Tu pre svega mislim na sve one ljude koji se bave javnim poslovima. Trebalo bi da se potrude, pre svega da ostave utisak pismenih ljudi, to je nešto što uopšte ne bi trebalo da bude upitno budući da živimo u 21. veku, pa opet jeste, zatim da svojim ponašenjem razviju empatiju prema drugim ljudima i sredini u kojoj žive i uopšte da svojim postupcima daju primer jedne kvalitetne osobe koja ne robuje trendovima i masovnoj kulturi, pa je to opet retko.

Koje planove kuješ za ovo leto i hoćeš li nas obradovati nečim lepim uskoro?

Pošto je leto, planiram da se prepustim mojoj rečnoj i morskoj ljubavi, zatim da završim započeti ciklus slika i da vas na jesen obradujem jednom lepom izložbicom u vašem divnom Beogradu. Bićete sa velikim zadovoljstvom pozvani i ti i tvoj Francuski tost.

 

Detalj sa otvaranje izložbe „Kafe Galerija Frida Kahlo“, mart 2017

 

Šta pevušiš ovih dana?

Ovih dana pevušim „Bikini na žute tufne“ od pomalo zaboravljene pevačice Ljiljane Petrović, to je jedna vesela, kao sledoled pesmica, pomalo dečija i puna radosti. Ko ne zna neka posluša.

Šta bi rekla tužnoj prženici koja pati za tim da postane francuski tost?

Samo neka se trudi i kreće kako bi upoznala cimet, jaje, mleko, med i šećer u prahu, jer svi oni mogu postati njeni prijatelji i oni kad se združe postaju, kao što rekoh, jedinstveni i čarobni Francuski tost, koje onda predivna gospođica Sara Savčić nafiluje predivnim rečima i ukrasi svojim divnim osmehom. Hvala ti na tome. <3

***

Naslovna fotografija >>> Katarina Milačić Photography

Fotografije iz teksta >>> Privatna arhiva, Katarina Milačić Photography

Fotografija sa izložbe >>> Maja Dašić

Crteži >>> Marijana  Knežev

Možda vam se i ovo svidi

Ostavi komentar

Pratimo se na mrežama

Instagram

Vode i secera
💕 #kaleo
#homesweethome
Ponedeljkom obaramo 😎
Slatko kisno nedeljno popodne 🌸
Scena 1: odlazi sa zurke ispred 23.00 nakon sat vremena (izvinite devojke 🌸) Tapa-tapa-tapa-tapa 👣

Scena 2: cuk-cuk! Zdravooooo! Dobro veceeeee! (kez)
-ciko otkljucava vrata-
Izvolite?
Ja se stvarno izvinjavam, znam da ste zatvorili, al' meni stvarno treba torta. Mala, cokoladna skroz. Plus svecice.

Scena 3: juhuuuuu, dobro vece!!! - muk - juhuuu!

Tapa-tapa-tapa-tapa 👣 -kupujem upaljac -
Izvinite gospodjo, da Vas pitam, ove Vase komsije iz cvecare, gde su?

Kako mislite?

Pa otkljucano je a nema nikog.

Otkljucano??? Pa oni su potpuno ludi!

E strava, molim Vas da mi prodate cvece sad.
-dorcol 🌸- Scena 4: sta to radite? (cika taksista)
Namestam iznenadjenje.
A dobro. Pazljivo s tim upaljacem.🔥
Ok vazi. 
Scena 5 - 00.00- Srecan rodjendan 🎈
@jelisavetasavcic 👑
Hvala @musicologysessions sto ste kao i uvek ugostili genijalne muzičare #robertglasper #robertglaspertrio #smellsliketeenspirit
Besne macke!
🌧️🌧️🌧️🌧️
Zato sto sam jedna od onih s polu-burzujskim tendencijama koja 'oce da se uda za hipstera iskljucivo nastanjenog u ili u uzoj okolini Krunske, koja ce da ga vada po koncertnim matineima vikendom, pa da gleda francuske komedije, slusa indie muziku i puno seta starim gradom - zato hvala tebrinjo @hipstadzoni sto si mi kupio knjigu sto sam ti iskukala i tako lepo profilisao 💘 odma' sam na Kalenicu kupila pravo hipstersko cvece da turim na instagram💕 veceras idem na kucnu zurku u nadi da cu da nadjem svog hipstera 💕p.s.srecan ti rodjendan D 🎂
🎧 Elemental: Male stvari

Prijavite se za najnovije tekstove

Francuski tost na FB