Sofija Knežević: Suštinski postoji samo jedna svrha u životu, a to je da se stvori nešto za budućnost


Uvek kada godinu započnem uz nju, nikada ne omane da bude manje od spektakularne. Valjda zato što je ona i sama takva – spektakularna.

I dalje pamtim kada mi je u holu naše muzičke škole Mokranjac rekla da odlazi na akademiju u Grac kako bi usavršila svoje pevanje. Imale smo samo 16 godina. I mada mi je kasnije nedostajalo da u istom tom holu u rano jutro prolomi „I keep on fallin’ iiiiiin love… with you“ od Alicie Keys, i onda, a i sada sam toliko ponosna što znam jedan od najneverovatnijih jazz vokala danas. Još ponosnija što je nakon svih svojih velikih uspeha ostala isto toliko neverovatno skromna, ljupka i prizemna – predivan prijatelj, ćerka, sestra, a sada i supruga čuvenog kolege muzičara, Elliota Masona.

Nakon prvog intervjua koji sam ove godine uradila za Plezir magazin sa najdražom Sofijom Knežević, odmah sam poželela da je uskoro ponovo ugostim u okvirima svog malog Francuskog tosta koji se u meni već izvesno vreme spremao da iskorači na svetlost dana.
Baš iz tog razloga što sam dugo sebe hrabrila da načinim ovaj korak, poželela sam da ovaj put povedem malo intimniji razgovor sa njom.

Koju misao često izgovoriš u sebi?

Hajde, možeš ti to!

Do čega ti je najviše stalo?

Do ljubavi i muzike.

Pamtiš li najponosniji trenutak do sad? Postoji li neki kada te je bio stid?

Moji najponosniji trenuci, zapravo nisu samo moji. Ponosna sam na svoje sestre i braću kada budu dobri u školi i u životu, kada moj muž dobije priznanje koje je zaslužio, ili kada izvanredno odsvira solo. Što se tiče trenutaka kada sam ponosna baš na sebe, to je svaki put kada uradim nešto dobro, nešto što pre toga nikada nisam uradila.
Ah, bilo je mnogo urnebesnih trenutaka tokom mog života i karijere, od onih garderobnih koji su se dešavali tokom nastupa, do smešnih situacija sa mojim studentima i ljudima sa kojima radim. Pojedine mi je suviše neprijatno da uopšte pomenem.

Koja su to mala zadovoljstva koja ti nepogrešivo izmame osmeh?

Sjajna hrana, odlična muzika, filmovi, deca, porodica, knjige…

 

Photo by Damian Calvo, Aleksa & Mina Weddings​

 

Mišljenja su opasna i niko nije imun na njih, ona oblikuju ljude želeli oni to ili ne. Tako da budite pažljivi u vezi sa tim koga slušate.“

 

Kao što sam malopre pomenula, Sofija je sa 16 godina ušla u istoriju kao najmlađi student koji je upisao Jazz akademiju u Gracu, uz punu stipendiju od strane fakulteta. Sarađivala je, a i dalje sarađuje sa nekim od najeminentnijih imena svetske jazz i muzičke scene, među kojima su David Murray, Jason Moran, Sheila Jordan, Jay Clayton, Terence Blanchard, James Moody, Christian McBride i mnogi drugi.

Mnogo radi, putuje i nastupa, a priprema i objavu svoje dve knjige, jednu o vokalnim tehnikama, dok druga uključuje njene aranžmane rađene u okvirima balkanske narodne muzike.
Od 2011. godine je stalno nastanjena u Njujorku, gde živi sa svojim suprugom Elliotom i radi kao predavač u okviru Music School of New York City.

Nikada ne zaboravlja da razmišlja i o onima prema kojima život nije bio toliko naklonjen i posvećuje im pažnju putem svojih humanitarnih angažovanja i nastupa.

Po izboru Elle Magazina, našla se na prvom mestu 30 najuspešnijih ljudi ispod 30 godina, dok ju je Magazine Cosmopolitan postavio na treće mesto laskave liste najlepših žena 2013. godine.

Sve ovo zvuči savršeno, jednostavno i lako dostižno, ali istina je da put do zvezda nije nimalo bajkovit i posut ružama. Sa Sofijom sam dalje razgovarala o tim nekim stvarima koje se svakako dešavaju iza kulisa, u nama samima, u okvirima malih krivudavih putanja na kojima nas guraju, lome i čine jačima tokom rada na ostvarenju svojih profesionalnih, ali i životnih snova.

Kakva bi volela da ostaneš i postaneš, a po čemu bi htela da te ljudi znaju i pamte?

Ponekad bih volela da imam više hrabrosti, slobode i više vere u sebe. Volela bih da pokušam i budem još ljubaznija i brižnija. Brižnost i obazrivost su odlične discipline za dušu i um. Ljudi bi trebali češće da ih upražnjavaju, tako da im one postanu deo mišićne memorije. Volela bih da tokom života stvorim nešto značajno što bih ostavila iza sebe i po čemu bih bila upamćena. Zvučaće kao ogroman kliše, ali volela bih da promenim svet tako da on bude bolje mesto, na koji god način mogu. Suštinski postoji samo jedna svrha u životu, a to je da se stvori nešto za budućnost. Nekim ljudima je to ljubaznost koja menja živote ljudi iz njihovog okruženja, nekima su to njihova deca, a nama umetnicima je stvaranje intelektualnih dobara koja su, nadamo se, dovoljno značajna da promene jedan mali deo budućnosti.

Kako se pobeđuju strahovi? Koji su (bili) tvoji i sećaš li se kada si zbog nekih od njih iskoračila iz svoje zone komfora?

Strahovi nisu realna stvar, život je realan, a strahovi su samo naša reakcija na to šta se u njemu dešava. Često nateram sebe da izađem iz svoje zone komfora, zato što naši umovi postavljaju šašave granice oko toga kakvi treba da budemo i kako treba da se osećamo, a većina toga nije dobro ne samo za nas, nego za celu ljudsku vrstu. Ukoliko ne započnemo promenu odmah, nikada se neće desiti. Tako da, kada razmišljate na taj način, nekako poželite da budete dobri prema ljudskoj vrsti, zar ne? Poželite da žene u budućnosti budu neustrašive, moćne i lepe takve kakve one jesu. Ponekad osetim strah da ne budem dovoljno dobra, ali zar ga svi mi nekada ne osetimo? Stvar je u tome šta uradiš sa njim.

 

Photo by Damian Calvo, Aleksa & Mina Weddings​

 

„Strahovi nisu realna stvar, život je realan, a strahovi su samo naša reakcija na to šta se u njemu dešava. Ponekad osetim strah da ne budem dovoljno dobra, ali zar ga svi mi nekada ne osetimo? Stvar je u tome šta uradiš sa njim.“

 

Koji osećaj nikada nećeš zaboraviti?

Ljubav.

Da ti se opet ukaže prilika da nešto u svom životu ponoviš, da li bi koračala istom stazom, ili bi nešto ipak drugačije uradila? U kojoj meri si samostalno držala konce svog života u rukama?

Devedesetdevet posto sam odgovorna za svaki put i pravac koji sam uzela u životu i iskreno, vrlo sam ponosna na to. Makar za sada.
Kada bi trebalo da opet ponovim, verovatno bih sve uradila na isti način. Naravno, postoje sitnice koje sam mogla pametnije da odradim, ali opet, nisam sigurna da bih danas bila tu gde jesam, zajedno sa ljudima sa kojima sam sada, da su se stvari ipak drugačije desile. Tako da sam zahvalna. Definitivno nisam jedna od onih osoba kojima je čaša napola prazna.

Koliko je važno šta drugi misle o tome kako živimo i šta radimo? Čije viđenje sebe uvažavaš? Ko si ljudi koji su ostavili traga u tebi i uticali na to da postaneš sadašnja verzija sebe?

Važno je prepoznati čije mišljenje je vredno za naš sopstveni rast. Mišljenja su opasna i niko nije imun na njih, ona oblikuju ljude želeli oni to ili ne. Tako da budite pažljivi u vezi sa tim koga slušate. Mišljenje mojih roditelja, sestara, braće i mog muža su meni uvek važna, ne baš u vezi sa svim, ali određeni delovi me oblikuju kao osobu. Takođe postoji mnogo ljudi koje cenim profesionalno i čije mišljenje uvažavam i to ne samo u vezi sa muzikom.

Postoji li situacija u kojoj bi se osmelila da prekršiš zakon?

Kako bih spasila nečiji život i zaštitila svoje bližnje.

Da li je važnije voleti ili biti voljen?

Oboje. „Najvažnija stvar koju ćeš naučiti je kako da voliš i budeš voljen zauzvrat.“

Da li je nekada u redu reći: „Ja odustajem?“

Pozvaću se na svoj prvi odgovor u ovom intervjuu. Dakle, nikada! Nikada ne treba odustati, uvek možeš sebe pogurati još malo dalje, možeš ti to!

Šta bi rekla tužnoj osobi koja veruje kako nikada od nje neće biti francuski tost, već da će zauvek ostati samo obična mala prženica?

Nazovite je kako hoćete, ali ne postoji ništa slađe od dobre Prženice i za mene nikada neće biti degradirajuće da je nazovem njenim pravim srpskim imenom. Ako ništa drugo, ono je čini utoliko više posebnom.

Inače, dok uređujem i ponovo iščitavam ovaj intervju, nedeljno je jutro, februarsko i prohladno, ali verujte mi da na svom licu ipak osećam toplo Sunce i da se i ja sada ne osećam ništa manje od spektakularnog.

Ostavljam vas da za kraj ovog našeg druženja sa Sofijom uživate u jednoj numeri u kojoj posebno volim da je čujem.

Živela nam i pevala, Sofi, još dugo, dugo.

 

 

Možda vam se i ovo svidi

Ostavi komentar

Pratimo se na mrežama

Instagram

Vode i secera
💕 #kaleo
#homesweethome
Ponedeljkom obaramo 😎
Slatko kisno nedeljno popodne 🌸
Scena 1: odlazi sa zurke ispred 23.00 nakon sat vremena (izvinite devojke 🌸) Tapa-tapa-tapa-tapa 👣

Scena 2: cuk-cuk! Zdravooooo! Dobro veceeeee! (kez)
-ciko otkljucava vrata-
Izvolite?
Ja se stvarno izvinjavam, znam da ste zatvorili, al' meni stvarno treba torta. Mala, cokoladna skroz. Plus svecice.

Scena 3: juhuuuuu, dobro vece!!! - muk - juhuuu!

Tapa-tapa-tapa-tapa 👣 -kupujem upaljac -
Izvinite gospodjo, da Vas pitam, ove Vase komsije iz cvecare, gde su?

Kako mislite?

Pa otkljucano je a nema nikog.

Otkljucano??? Pa oni su potpuno ludi!

E strava, molim Vas da mi prodate cvece sad.
-dorcol 🌸- Scena 4: sta to radite? (cika taksista)
Namestam iznenadjenje.
A dobro. Pazljivo s tim upaljacem.🔥
Ok vazi. 
Scena 5 - 00.00- Srecan rodjendan 🎈
@jelisavetasavcic 👑
Hvala @musicologysessions sto ste kao i uvek ugostili genijalne muzičare #robertglasper #robertglaspertrio #smellsliketeenspirit
Besne macke!
🌧️🌧️🌧️🌧️
Zato sto sam jedna od onih s polu-burzujskim tendencijama koja 'oce da se uda za hipstera iskljucivo nastanjenog u ili u uzoj okolini Krunske, koja ce da ga vada po koncertnim matineima vikendom, pa da gleda francuske komedije, slusa indie muziku i puno seta starim gradom - zato hvala tebrinjo @hipstadzoni sto si mi kupio knjigu sto sam ti iskukala i tako lepo profilisao 💘 odma' sam na Kalenicu kupila pravo hipstersko cvece da turim na instagram💕 veceras idem na kucnu zurku u nadi da cu da nadjem svog hipstera 💕p.s.srecan ti rodjendan D 🎂
🎧 Elemental: Male stvari

Prijavite se za najnovije tekstove

Francuski tost na FB