Leto u Beogradu: Posebna mesta za otkrivanje i uživanje


Volim Beograd.

Volim sve u vezi sa njim i ne postoji ništa što mi smeta. Dobro, ovo nije baš u potpunosti istina, jer je ranije nekad i nekad umelo da bude nešto što bi me iziritiralo, ali opet mislim da je Beograd jedna nadasve posebna svetska metropola koja odiše duhom koji niko ne zaboravi.

Koliko god puta sam boravila negde u insotranstvu, gotovo svi koji su barem jednom bili njegovi gosti govore o njemu sa neverovatnim oduševljenjem i željom da mu se još jednom nekada vrate, pa čak i da žive.

Možda bude prilika da o ovome pišem i malo duže, ali punih sedam godina sam bila Dorćolka luuuuudo zaljubljena u svaki njegov kutak. U stanu s pogledom na Botaničku baštu živela sam u Drinčićevoj ulici između Bajloni pijace i Bitef teatra s jedne, a brundavnim 29. novembrom, sadašnjim Bulevarom Despota Stefana sa druge strane.

Ulaz do, postojala je preslatka obućarska radnjica sa čijim vlasnicama, Vesnom i njenom majkom, divnom tetka Olgom se i danas čujem i družim. Nažalost, radnju su zatvorile, te se sada tamo smestila i živi jedna lepa antikvarnica.

Nakon Dorćola, otkrila sam posebnost Novog Beograda, Studenjaka i života u domu koji sam isprva bojkotovala. Tri godine boravila sam u Četvrtom bloku, F krilu i sobi 404 sa svojim klavirom, ljubimcem Pipinom i rezom na vratima koja je bila prava mala senzacija s kojom sam zabavljala društvo koje bi dolazilo u goste glumeći Malinu Vojvodić iz „Srećnih ljudi“.

Sada, otkrivam opet jedan stari deo grada, po meni nekako najelegantniji i najkulturniji gde sve odiše nečim nestvarnim, ni sama i dalje ne umem to da objasnim.

***

U subotu ujutru sam se sama probudila u 5.30 i odmah poželela da izađem napolje, bez neke posebne potrebe niti razloga. A toliko sam želela da se naspavam i kasnije natenane odem „na česljanje“ što bi rekle babe do salone koji sam ošacovala u Prote Mateje. Onda na kapućino u Maderu, pa u šetnju Tašom da prelistam Zabavnik, pa da malo razgledam izloge po Bulevaru. Imala sam plan.

Pogled na Krunsku s jedne strane dok sam se oblačila, a zvuk tramvaja koji idu Resavskom s druge, izazvali su neku prijatnu jezu a osmeh se sam od sebe razvukao.

Pa onda polako ispred ulaza pogled na prostranu ulicu zaklonjenu bogatim krošnjama i crkvu Svetog Marka. Uz Bulevar se širi miris iz pekara dok u susret idu samo zraci Sunca i nekolicina ranoranilaca, uglavnom kučkara koji su krenuli do parka. Šetam tako, pa okrenem uz Sinđelićevu i izbijem do Kalenić kafane i pijace. Tamo već gužva, ljudi stigli s voćkama i povrćem, pa gomilaju, istovaraju, nameštaju tezge, smeju se i pevaju.

Odnekud je zamirisala i kafa, a baka iza tezge se smeši, kaže raduje se da sam joj nova komšinica.

 

 

Prvu kafu popila sam ipak sa drugaricom u njenom vračarkom stanu, da bismo se za doručak rešile za Malu fabriku ukusa kako smo čule da tamo prave najbolji francuski tost, poznatiji u Srba kao stara dobra prženica. 🙂 Skroz su u pravu.

Uživale smo ćaskajući i gustirajući doručak u prijatnoj bašti u Nebojšinoj ulici, uokviren divnim krošnjama i laganom muzikom. Poseban aplauz upućujem srdačnim i ljubaznim konobarima i navijam za to da će uskoro biti posebno nagrađeni za svoj trud. Skoro se u društvu povela priča o tome da bez obzira da savršenost hrane i umeće onoga koji je priprema, ukus definitivno i neosporno može da upropasti neprofesionlanost i ružan stav onoga ko je posluži. Zato bravo za odabir svoje posebne ekipe ovaj mali francuski tost upućuje Maloj fabrici ukusa.

***

Popodne smo ipak rešile da se malo sklonimo sa vreline gradskog asfalta, da bismo predveče opet uživale u đakoniji koju sam odavno poželela da probam. Sa Lanom, vlasnicom Ferdinand knedli sam imala priliku da razgovaram u okviru junskog broja Plezir magazina koji možete pročitati OVDE.

 

 

Sve pohvale ljudi koje sam ranije čula su u potpunosti opravdane, jer od šest knedli za koje smo se sestra, drugarica i ja odlučile da probamo, ja zaista ne znam da vam kažem koja je bila najlepša i najukusnija. Toplo i mekano testo, bogati nadevi, pa to je nešto božanstveno.

Posebnost Ferdinanda je opet i mogućnost knedli za poneti i divno ih upakuju, tako da ukoliko vam je potreban poklon za nekog dragog, nemojte se libiti da to bude upravo ova savršena arhaična poslastica.

***

Za kraj, poželela sam da vam predstavim još jedno skriveno lepo mesto, španski kutak kojeg potreskuju tramvaji. Još prošlog leta, moja genijalna prijateljica mi je otkrila Epigenia Wine & Tapas Bar i jednu savršenu letnju baštu u samom srcu grada kojom se širi lagani zvuk gitare i osvežavajući miris lavande. Ne možete ni da zamislite moje oduševljenje kada sam shvatila da ću živeti samo dva ulaza do.

 

 

Nisam još uvek imala priliku da probam hranu, mada sam čula da je izvrsna, ali ću zato reći da je vino utoliko ukusnije kada ga gustirate u tako jednoj nestvarnoj atmosferi i kada oko sebe imate toliko nasmejanih, opuštenih i zadovoljnih ljudi/gostiju. Nije ni čudo što mu je Jovan Cvijić još u 19. veku nadenuo ime po gotovo nestvarnoj pojavi gde na reci Toplici voda naizgled uzvodno teče. Jedva čekam da pijem neku od svojih prvih kafa u novom kraju upravo ovde.

***

Sada vas pozdravljam na kraju napornog ponedeljka, ali s osmehom i dalje onoliko velikim kao kad sam u subotu rano ujutru iskoračila na ulicu ispred zgrade i pustila korak ka srcu Vračara.

Sledeći vikend po svoj prilici provodim uz Rzav i maline o čemu vam posebno pišem, a vi mi javite koja to još lepa skrivena mesta mogu da posetim i u kojima mogu da uživam nekad tokom ovog leta.

I opet kažem, nema kukanja na vrućinu, samo se setite prošle zime i odmah će vam biti lakše! 🙂

Voli vas vaš mali francuski tost.

***

Photos by Francuski tost Family & Friends 🙂

 

Možda vam se i ovo svidi

Ostavi komentar

Pratimo se na mrežama

Instagram

Instagram
Instagram
Instagram
Instagram
Instagram
Instagram
Instagram
Instagram
Instagram

Prijavite se za najnovije tekstove

Francuski tost na FB